,,NEKA PUTOVANJA NAS VODE DALEKO OD KUĆE, A NEKE AVANTURE DO NAŠIH SUDBINA”

Dok Sokograd je naša najdraža ljubav. U njemu započinjemo novo leto i uvek mu se rado vraćamo.

Jedna takva avantura je upravo iza nas, dani u kojima smo unapredili naše fizičko, mentalno i duhono zdravlje.

Počeli smo na obroncima Cera u Čokešini, nadaleko čuveni Boj na Čokešini opisao ga je Vuk Stefanović Karađžić, opevao Filip Višnjić a slavni nemački istoričar-otac savremene istorije Leopold fon Ranke nazvao je Boj na Čokešini-,,srpskim Termopilom”. Ne samo zbog činjenice da je na našoj strani bilo 303 junaka koji su se borili sa preko 7000 turskih vojnika, već zbog prirode same bitke koja podseća na ono što su Spartanci izveli dva i po milenijuma ranije.

Pa krenimo redom

Po legendi, sam Manastir je zadužbina Miloša Obilića, koji je počeo gradnju uoči Kosovske bitke. A kada je glasnik javio Miloševoj majci da joj je sin na Vidovdan 1389. godine poginuo, ona je zidarima uzviknula čok više (nema više radova). Manastir je više puta rušen i obnavljan a samo mesto je po izgovorenoj rečenici dobilo ime Čokešina.

Na Lazarevu subotu, uoči Cveti 16.04.1804. godine baš ovde se odigrala ta čuvena Termopilska bitka, vođena Braćom Nedić iz Osečine. Ranjeni na više mesta, najviše u noge, naslonjeni leđima jedan na drugog pucali po Turcima i bodrili svoja 303 hajduka da nastave do poslednjeg. I nastavili su do poslednjeg. Niko nije preživeo. Zaustavili su otomansku vojsku.  A Šabac je već 1. maja postao srpski. Braća Nedić i njihovi junaci uđoše u legendu, čijim senima smo se i mi poklonili.

Posle ovog Boja na Čokešini 1823. godine, knez Miloš Obrenović i njegov brat Jevrem obnovili su Manastir. On je danas ženski, posvećen je rođenju Presvete Bogorodice.

Tradicija i običaji u srpskom narodu je da se uoči Petrovdana pali vatra i Petrovdanske lile. Lile imaju magičnu moć da zaštite i očiste od bolesti. Sam praznik je posvećen apostolima Petru i Pavlu. Preskakanjem vatre sv. Petar pomaže da se otera svako zlo. Verovanje kaže da plamen od trešnjine kore štiti od zlih očiju. Petrovdan je granica leta i jeseni.

Sokolske planine – Rožanj – Sokolske kolibe su jedino mesto u Srbiji gde sve autohtone sorte životinja žive zajedno. One nisu produktivne ni isplative pa su ostale zaboravljene, a pretilo im je i istrebljenje. One su jako bitne jer su jedine životinje koje bi mogle da prebole i epidemiju. Saznali smo zašto mleko buše ne sadrži kazein i laktozu. Upoznali smo najbližeg srodnika mufona – karakčansku ovcu. A dok nisu postojali veštački materijali i boje za fine košulje, korsete i venčanice, koristila se dlaka balkanske koze.

Na Rožnju obitava i domaći brdski konj – njega je takođe novo doba i mehanizacija potpuno potisnulo, došli su lipicaneri i ostali ukrasni konji. A tradicionalni srpski konj je izneo sve ratove, izgradio puteve i pruge. Pored konja, tu je i balkanski magarac i on je poneo veliki deo tereta, izgradnje puteva, pruga u bivšoj Jugoslaviji.

Dok u Bibliji piše da je magarac bio veran pratilac Isusa Hrista od rođenja do smrti, smatra se svetom životinjom i svaki nosi krst na leđima. Tu su gološijani, guske, patke, i ostale mnogobrojne životinje koje čuvaju tornjaci. Proveli smo dan na mestu gde se ukrštaju mediteranski i kontinentalni vetrovi i saznali zašto na mestima ruže vetrova nema pčela ni košnica. Pili ledenu lekovitu vodu koja pomaže u lečenju štitne žlezde, dok zdrave vazdušne struje izuzetno povoljno deluju na disajne organe. I naravno celim putem brali matićnjak, vranilovu travu, ivanjsko cveće, kokotac, kantarion, hajdučku travu, kičicu – malo li je za jedan dan.

Odvojili smo jedan dan da naučimo kako da upravljamo sa svojih dvadeset tri hiljade udisaja dnevno i to bez razmišljanja. Kada je psiholog Roderik Geritsen sa Lajden Univerziteta u Holandiji ispitao koristi fizičkog i mentalnog zdravlja povezanih sa kontemplativnim aktivnostima, zaključio je da je njihov zajednički fokus na disanje smanjio stres povećanjem aktivnosti parasimpatičkog nervnog sistema. Tehnikom disanja govorimo svom telu da ne mora da reaguje na bilo kakve trenutne pretnje. Pa svakako jedan od najboljih načina kontrolisanja i svog imunog sistema je tehnika disanja.

Duhovni centar, šuma, vodopad je sve što nam je trebalo za ovu radionicu.

U pripremi je:

Jednodnevni izlet na obroncima Kosamaja sa obilaskom Kasteljana i Pavlovca

Radionica primpreme turšije i kompota i još štošta

Trodnevni izlet u jedinu prašumu u Srbiji – Vitanovača